Фудбал

Одржана комеморација за Горана Буњевчевића

На стадиону „Рајко Митић“ је у суботу, 30. јуна, одржан комеморативни скуп поводом смрти некадашњег играча, капитена и спортског директора Црвене звезде Горана Буњевчевића.

 

Скупу је присуствовао велики број Звездиних легенди, бивших тренера, играча, као и чланова породице, међу многима и Станислав Караси, Владимир Петровић, Дејан Станковић, Никола Лазетић, Марко Пантелић, Перица Огњеновић, Михајло Пјановић, Горан Ђоровић, Братислав Живковић…

Након одавња почасти Горану Буњевчевићу минутом ћутања, присутнима се обратио председник ФК Црвена звезда, Светозар Мијаиловић.

— Отишао је Горан Буњевчевић, играч, капитен, спортски директор. Прерано је отргнут од своје породице, од пријатеља, од фудбала коме је посветио целог себе. Био је узоран спортиста и племенит човек. Красили су га скромност, интелигенција, упорност и рад. Био је тих и вредан човек, велики борац, поштован и вољен. Буња је спадао у малобројну групу људи који умеју да сасвим хладно и реално процене своје способности. Кад је играо добро није био лажно скроман да то и не каже, али још важније, када му није баш све ишло од руке није избегавао да за самог себе каже да није био најбољи. Оваквим понашањем је такав став преносио на околину, своје другове и саиграче. Снажна личност, чврст темељ целој екипи, увек је давао неопходну стабилност и сигурност. Зато се још више осећала празнина и његов недостатак када због неке повреде или из сличног разлога изостане са утакмице. Ова његова особина постала је важна, можда још важније, и у временима када је радио као фудбалски функционер. Буња није имао среће да као спортски радник делује унутар сложних тимова, као оних које је као фудбалер предводио на терену. Па ипак, његово присуство и у таквим околностима давало је наду да су слабости пролазне, да ће се превазићи, те да ће победити спортски дух и способност да се клуб и фудбалски спорт воде онако како сваки искрени љубитељ спорта и припадник клуба то заслужује.

— Буња је знао да носити Звездин дрес није само играти за наш клуб. Када обучеш црвено-бели дрес с тобом су све њене генерације и хиљаде и хиљаде нас. Звезда је део наших живота, а наш Горан и његова изузетна животна прича. Драги Горане, ми у Црвеној звезди поносни смо на твоју укупну спортску каријеру, а посебно на време проведено код нас. На четири освојена трофеја, две шампионске титуле, два национална купа са 169 званичних утакмица. Уврстио си се у ред великана који су обележили пребогату историју нашег клуба. Остају нам сећања на тебе, на твоју улогу, да новим генерацијама служиш као пример. Изгубили смо сви, твоја породица, Црвена звезда, фудбалски спорт је сиромашнији за јединственог Горана Буњевчевића. Има симболике, велики људи одлазе на велике датуме. Почивај у миру драги Горане, вечна ти слава — рекао је председник Мијаиловић.

Емотиван говор одржао је и Дејан Станковић који је био капитен 1997. године када је Горан Буњевчевић заиграо за Црвену звезду.

— Горане мој, Буњо мој, брате мој, растајати се нећу. Посебно не на месту на којем смо се упознали тог лета 1997. године кад си ушетао у наше каријере и животе, тихо и поштено, васпитано и ненаметљиво а онда нам показао да без тебе нећемо моћи, ни у животу ни на терену. Тај твој нежни и поштени карактер је из дана у дан освајао срца тренера, саиграча, навијача… Плакали смо заједно оне ноћи против Екерена, по оној киши, баш као што плачемо сада сви заједно. Опет због промашене шансе, шансе да сви ми још уживамо у животу са тобом и поред тебе. Наша Црвена звезда је место састанака, не растанака, састанка најбољих, зато ти је то место и толико пристајало, зато што си најбољи. Најбољи син, најбољи брат, најбољи отац, супруг, саиграч… Насмејан, вредан, пун поштовања према свакоме. Никад повишен тон, никад свађа, никад ниједан непријатељ на терену и у животу. Човек без мрље, човек без ружне речи…

— О томе какав си играч био и колико си значио нашој Звезди сведоче навијачи који су на стадион долазили због тебе. Играти поред тебе значило је имати леђа, потпору, подршку у сваком тренутку, борити се у духу фер-плеја, поштено и срчано. Буњо мој, знаш то добро, нисам ја играч за ове задатке, ни глумац за ове улоге, али има ситуација кад капитен, а ти то добро знаш, мора да преузме одговорност. Ипак ја се од тебе растајати нећу. Ни ја, ни било ко овде, док живим живећеш и ти. Док дишемо сви ми, твоји другови, дисаћеш и ти кроз нас. Заборава нема, никада га неће бити. А срешћемо се, то је сигурно… — биле су речи Дејана Станковића.

Сахрана Горана Буњевчевића одржаће се 30. јуна у 15,00 часова, на гробљу у Бежанији.

Извор
Show More

Скоршање

Close