У домаћинству Миљана Миљанића

Фудбал
Некадашњи тренер Црвене звезде Миљан Миљанић са црвено белима је освојио чак четири титулуле шампиона и три национална Купа. Све то за осам година колико је био на Звездиној клупи. Давне 1969. године, док је првенствена трка била увелико у току, Миљан је у свом дому угостио новинара који је пренео своје утиске, односно разговор из домаћинства Миљанић. Овај текст преносимо у целости, уз неопходне стилске и језичке исправке.

 

„Четворочлана породица Миљана Миљанића, популарног тренера Црвене звезде, живи у двособном стану новоградње на Студентском тргу у Београду. Нема томе дуго да се онамо доселила са Палилуле из једине собе у којој је пуних десет година стрпљиво чекала на већи животни простор.

Врата нам је отворила домаћинова супруга Вера, бивша рукометашица Звезде. Увела нас је у просторију за дневни боравак у којој је десетогодишњи Милош управо показивао оцу диплому коју му је доделио школски фудбалски клуб „Ђон“.

— Никад од њега велики играч — шеретски је намигнуо Миљан.

— То је у реду — узвратила је симпатична домаћица. — Ни отац му се није баш прославио као играч — додала је, погледавши свог мезимца.

Миљанићева супруга, иако мајка двоје деце (кћеркицу Зорку родила је пре неколико месеци) и запослена као службеница Градског димњачарског подузећа, ослободила је Миљана готово свих брига у домаћинству омогућивши му да се потпуно посвети Звезди и њеним успесима на фудбалским борилиштима.

Она каже:

— Кад бисте сад на брзину упитали Миљана како се зове школа коју му син похађа, кладим се да не би тачно одговорио. Он само зна да је Милош одличан ђак и да ја о томе бринем. Али зато тачно зна кад и из којег предмета његови играчи полажу испите, какве оцене имају, шта једу, с ким се друже, кад иду на спавање, а кад устају …

Миљан је пијуцкао кафу, смешкао се, а онда у шали добацио:

— Ето, видите, и властита жена ме критикује.

—  Их, ти одмах на критику. Хтела сам само да објасним колико радиш и бринеш о играчима — одговорила је као да је хтела исправити оно што је малопре рекла. — Миљан је, знате, врло мало код куће, такав му је посао, сваки радни дан испланиран му је у минуту. Али, стигне да и о нама брине — села је крај супруга и пребацила му руку преко рамена. — Ето, баш нас је пре неки дан обрадовао с две прелепе уметничке слике. Једна носи назив „Стрепња“, ваљда зато што и сам стрепи да Звезди не измакне првенство.

— Богами, стрепим, погодила си. А зашто и не бих, у фудбалу је све могуће — каже Миљан.

— Вероватно мислите на Динамо који вам се сада приближио на раздаљину од свега два бода? — упитали смо.

— Не заборавите да су нам загребачки „плави“ на почетку пролећног дела првенства бежали не два, него читавих пет бодова, а онда се догодило оно што се у фудбалу врло често догађа: Динамо је попустио, а Звезди је кренуло и, противно свим очекивањима, нашла се на челу првенствене табеле. Зар се сада опет тако нешто не би могло поновити? *

— Ви сте највише хваљен, али и најчешће нападан фудбалски тренер, неки кажу да сте прави тиранин?

— Зар вам ја збиља тако изгледам? — поново се насмејао. — Људи свашта причају, хвале ме кад Звезда победи, нападају кад изгуби. Такви су навијачи и ја их, верујте, потпуно разумем. Знам да поштено обављам свој посао, трудим се да своје дечаке усмерим правим путем јер сам свестан да су врхунски фудбалери најчешће узори хиљадама других дечака. Признаћете да омладини не могу бити узори лоши спортисти. У том погледу сам строг, али не и тиранин, то су измишљотине. Ето, узмите само случај Антонијевића. Ја сам му гласно и јасно рекао какве услове треба испунити да би поново заиграо у првом тиму. Послушао је и, ево, опет игра. Одступања нема ни за милиметар!

Поред низа добрих особина што их инжењер Звездиних успеха има као активни фудбалски радник, једна је његовој супрузи најмилија.

— Миљан никад с фудбалског терена не преноси нервозу у кућу. То је оно што у његовом позиву највише ценим — рекла нам је на одласку Вера Миљанић.

Забележио: В. Жалац (1969)“

*Напомена: Те 1969. године Црвена звезда је успела да задржи прво место и Миљан Миљанић је на тај начин освојио другу узастопну титулу шампиона са Црвеном звездом.

RSF