Више од три деценије после прве европске утакмице, жреб за европска такмичења је први пут спојио Црвену звезду и једну од Балтичких држава — Литванију, која је у то доба била у саставу Совјетског Савеза као Литванска ССР. Противник нашег клуба у 1/16 финала Купа УЕФА за сезону 1989/90. био је Жалгирис из Вилњуса, главног и највећег града у Литванији, који је у Совјетској првој лиги 1988. године завршио на петом месту.
Совјетска прва лига је тада била веома добро такмичење са 16 клубова из земаља у Саставу Совјетског Савеза. Шампион за 1988. годину био је украјински Дњепар, вицешампион је био Динамо из Кијева, а московски Торпедо је заузео треће место. Испред Жалгириса се нашао Спартак из Москве, док је литвански представник иза себе оставио редом Зенит из тадашњег Лењинграда, Локомотиву из Москве, Шахтјор из Доњецка, Арарат из Јеревана, Динамо из Москве, Металист из Харкова, Динамо из Минска, Черноморец из Одесе, Динамо из Тбилисија, Нефтчи из Бакуа и Каират из Алматија.
Тог 18. октобра 1989. године, свега пет месеци пре него што је Литванија обновила независност и тако постала прва чланица која је иступила из Совјетског Савеза, на Маракани је одиграна прва утакмица Црвене звезде и екипе из једне од Балтичких држава. Интересантно, цена карте за северну трибину на тој утакмици износила је 80.000 тадашњих динара.
Црвено-бели су пред 70 хиљада гледалаца победили зелено-беле резултатом 4:1, головима Дејана Савићевића, Драгана Канатларовског, Дарка Панчева и Милоша Дризића. Осим поменуте четворице, на тој утакмици су наступали Стеван Стојановић, Горан Јурић, Слободан Маровић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки, Драган Стојковић Пикси и данашњи спортски директор клуба Митар Мркела.
Реванш је одигран 13 дана касније у Вилњусу, једини погодак на утакмици је постигао Роберт Просинечки, па је Црвена звезда укупним резултатом 5:1 обезбедила пласман у осмину финала Купа УЕФА.
Седамнаест година касније, шампионска генерација првог самосталног првенства Србије (Суперлига 2006/07.) предвођена Бошком Ђуровским, започела је квалификације за Лигу шампиона двомечом против Левадије, до данас деветоструког првака Естоније.
Прва утакмица је одиграна 1. августа 2007. године на Маракани, пред 25.000 гледалаца. Црвена звезда је победила минималним резулатом, а једини гол постигао је Огњен Короман одличним ударцем са ивице казненог простора у 35. минуту. Реванш је одигран седам дана касније у Талину, главном граду Естоније, а црвено-бели су и поред пораза 1:2 успели да обезбеде пласман у наредну фазу квалификација због правила веће вредности гола у гостима.
У квалификацијама за Лигу УЕФА 2011. године добили смо трећег различитог противника из треће различите Балтичке државе — Вентспилс из Летоније. Прва утакмица је одиграна 28. јула у истоименом граду на западној обали Летоније, а у 251. европској утакмици навијачи су стрепели све до 93. минута, када је резервиста Бруно Мезенга одлично реаговао у казненом простору и обезбедио победу.
Реванш је одигран седам дана касније у Београду, пред више од 39.000 гледалаца, а црвено-бели су навијачима приредили резултат за памћење.
Почело је чудно, нападали смо ка северној трибини, што углавном није случај у првом делу игре, али је ипак све прошло у најбољем реду. У 13. минуту, после корнера Кадуа, Федерико Мартинез је убацио лопту у сопствену мрежу. Десет минута касније, Каду је проиграо Николу Микића, који је главом спустио лопту за Калуђеровића, а овај је удвостручио предност. Чинило се у том моменту да је најлепши тренутак на утакмици виђен је у 25. минуту, када је Дарко Лазовић из слободног ударца са нешто више од 25 метара савладао голмана Вентспилса. Међутим, колумбијац Кристија Борха је 15 минута после Лазовићеве мајсторије упутио одличан ударац са ивице казненог простора и погодио даљи угао изнад голмана за 4:0.
Други део игре је донео три занимљива момента из данашње перспективе. Прво су Каду и Калуђеровић реализовали акцију на готово идентичан начин, са готово идентичне позиције као Канга и Боаћи у утакмици против Спарте из Прага у Београду пре нешто мање од годину дана, затим је Мезенга поново постигао погодак као резерва, а онда је Борха у 75. минуту поновио потез из завршнице првог полувремена за коначних и невероватних 7:0!
Шампиона Летоније смо успели да прођемо, а сада следи двомеч са шампионом Литваније — Судувом из Маријампоља, клубом који је 2017. године освојио своју прву титулу.
Звезда у досадашњих осам утакмица против тимова из Балтичких држава има стопроцентан учинак као домаћини, уз гол-разлику 14:1, али је наш противник у другом колу квалификацијама за Лигу шампиона показао да нас очекује изузетно тежак посао и да ће нам „12. играч“ овога пута бити од изузетног значаја.
